Rajkovo nije stanje, Rajkovo je vizija

Рајково није стање, Рајково је визија

amphibio | 19 Decembar, 2011 19:07

Политичко убиство је увек утицало на драматичну промену односа снага у политичком животу, доводило је у питање институције државе, а дугорочно гледано, остављало је неизбрисив негативан траг у политичкој култури једне земље и њених грађана. Убиство премијера, Др Зорана Ђинђића, сада после скоро 9 година, још једном нас потсећа на све ове чињенице.

12.марта 2003. године почињен је злочин, убијен је Др Зоран Ђинђић, премијер Републике Србије, политичар велике енергије и политичар са визијом како треба да изгледа модерна, савремена Србија. Али и савремено Рајково!

Тог октобра 2002. године, при посети нашем граду, ради решавања хроничних проблема грејања, неко је покојном премијеру поменуо да Мајданпек има ски центар којег би можда требало да посети. Након обиласка истог, није желео да чека, већ се одмах латио посла и окренуо свог аустријског колегу, Wolfgang-a Schussel-a, тадашњег канцелара Републике Аустрије. Након кратког разговора, договорен је долазак стручњака тада нама непознате компаније Doppelmayr. Тако је и било. Robert Abschner Doppelmayr, по директиви аустријског канцелара, пристигао је у Мајданпек, и одмах је прионуо на посао. Кратко се задржао у згради општинске управе, пронађен је преводилац за немачки језик, контактиран је тадашњи директор СРЦ „6.Август“, господин Мики Радуловић, и мисија нашег и аустријског премијера је започета. Пре одласка на ски терене, Robert Abschner Doppelmayr је рекао:

„Је л ви заиста желите да развијате ски центар на 750 мнв?“

Изразио је скепсу по питању мисије због које је дошао и заједно са директором СРЦ-а, упутио се ка Рајкову.
Обишли су стазе, погледали околне терене, објекте, ски-лифтове, табач и гаражу, дотоке воде итд. Импресије су биле позитивне.

Узети су потребни подаци, топографске карте, слике, неке активности су испланиране за наредни период, и договорено је да се уради целокупна предстудија-мастер план нашег скијалишта; анализа која ће обухатити све аспекте ски центра: економску исплативост, планирање, могућност проширења у смислу повећања броја стаза, оснежавање, као и маркетиншки концепт.

Укратко, предстудија савременог Рајкова и његова повезаност са свиме ониме што се може назвати туризмом, ски индустријом, која са собом доноси развој овог краја, радна места, директну и индиректну добит, а наравно и развој зимских спортова и могућност да уживамо у нечему што нам је природа подарила.

По завршетку радне посете, стручњак ове респектабилне компаније се недвосмислено извинио што је на почетку постојала скепса по питању Рајкова и истакао је да је Рајково специфичан и велики потенцијал. Нагласио је да због непосредне близине Карпата постоји хладна ваздушна струја (не заборавимо да је на стотинак метара одатле и Рајкова пећина) и да је она главни „кривац“ што Рајково има доста природног снега.

Ово није тешко доказати у зимском периоду. Свима је познато га када у граду нема снега (Мајданпек је иначе град познат по томе што има доста снега) или када град обилује суснежицом, на Рајкову има снега, нарочито на „Малој стази“. Наши суграђани-скијаши памте и 5скијашких месеци у сезони.

Недуго затим, урађена је предстудија.

Мајданпек је имао фантастичну шансу. Могао је да има савремен, европски ски центар са 12 стаза, ски центар са Doppelmayr седежницама које тада нико у Србији није имао. Могао је да добије нову или половну механизацију за летње одржавање и зимску припрему стаза. Могао је да има ски центар који би имао систем електронске контроле карата и систем за вештачко оснежавање.

Остаје само једно неразјашњено питање: Зашто шанса није искоришћена?

Због чега донација аустријске владе није прихваћена?

Једно је сигурно: група ентузијаста ће наставити да се бори!
Јер, баш као што сам навео у наслову блог-поста, Рајково није тренутно стање, Рајково је визија која ће у овом или оном облику угледати светлост дана.